Blog

15 AVG

Promocija knjige ,,Borba zatvorenih očiju, uticaj književnosti na filmove Stenlija Kjubrika“ autora Aleksandra Trbića

Treći dan Festivala filmskog scenarija je u pratećem programu imao promociju knjige ,,Borba zatvorenih očiju, uticaj književnosti na filmove Stenlija Kjubrika“, autora Aleksandra Trbića koja je održana u Narodnoj biblioteci, a u izdanju Niškog kulturnog centra. Govorili su autor, Aleksandar Trbić, Srđan Savić i Dejan Dabić i u svojim izuzetnim izlaganjima sa posetiocima su podelili interesantne storije u vezi sa Kjubrikovim stvaralaštvom, pojmom autorstva, žanra, pristupa filmu i književnom delu, kao i o tome kako je važno analizirati i pisati o filmskim ostvarenjima i stavraocima sedme umetnosti. Aleksandar, Dejan i Srđan su svojim govorima definitivno obogatili program Festivala obzirom da su njihova izlaganja bila sadržajna, tematska, analitična i na najbolji mogući način su približila lik i delo Stenlija Kjubrika čija je originalnost ujedno i njegov zaštitni znak.

– Ideja da napišem ovo delo je nastala 2017. godine u Jugoslovenskoj kinoteci tokom prikaza filma ,,Doctor Strangelove” gde se u poslednjim trenucima filma vide eksplozije, a u tom trenutku se desila eksplozija ideja u moj glavi. Nakon projekcije sam analizirao film, i shvatio da je urađen po knjizi, da treba istražiti koji su sve Kjubrikovi filmovi rađeni po knjigama, i nakon provere podataka, došao sam do zaključka da su svi njegovi zapaženiji filmovi rađeni upravo tako. Dalja pretraga je ukazala na to da se jako malo ljudi bavilo tim pojmom, a većina analiza bila su na nivou prepričavanja. Ovim delom želeo sam da prikažem nešto što nije opisivano do tada, iako je bilo jako zahtevno da dođem do relevantnih podataka, pa je istraživački rad podrazumevao poručivanje nekih knjiga iz inostranstva jer te knjige kod nas nisu prevedene. Sve sam to činio sa posebnim užitkom i nakon četiri godine, čak i malo više, knjiga je završena i zahvalan sam Niškom kulturnom centru na ovom izdanju, rekao je Aleksandar Trbić.

– Imamo mogućnost da analiziramo stvaralaštvo Stenlija Kjubrika iz različitih uglova koji je sve samo ne običan reditelj, a u ovoj studiji je prisutan taj međuodnos između književnosti i kinematografije, i data je veoma precizno, sa dosta primera, sa analizama koje imaju elemente i naučnog rada Kao što je i sam autor multidisciplinarno pristupio ovoj temi, i meni je bilo pre svega zanimljivo da pratim Kjubrikov odnos prema književnosti od najranijeg detinjstva, pa onda tokom karijere. Prve knjige koje su Kjubriku zaista značile, tačnije takozvano čitanje iz zadovoljstva otpočinje oko njegove devetnaeste godine kada se i rađa njegovo interesovanje za umetnošću, što se kasnije materijalizovalo u svetu kinematografije, izneo je u svom izlaganju Dejan Dabić.

– Niški kulturni centar inače insistira na filmskoj literaturi, i to je jedno od obeležja našeg Kulturnog centra kao izdavača. Imamo različite biblioteke gde objavljujemo knjige koje su posvećene različitim fenomenima, žanrovima, značajnim autorima, kinematografskim trendovima, stilskim orijentacijama. U tom smislu, imamo ediciju u kojoj objavljujemo knjige kao što je ova. U pitanju je jedan pogled na Stenlija Kjubrika kao autora iz specifične vizure, i može se reći da je zaokružena studija koja govori o tome kako je on interpretirao književnost na filmu, jer to je bila jedna od njegovih opsesija. Kjubrik je već imao izuzetnu vizuelnu kulturu jer se bavio fotografijom i amaterskim filmom, pa je na kraju postao delatnik u profesionalnoj kinematografiji u kojoj je pokazao šta znači biti vrhunski filmski stvaralac, rekao je Srđan Savić.

14 AVG

Konferencija za medije – 14.08.2025.

Konferenciju za novinare vodio je Saša Radojević. Njegovi gosti bili su delovi timova filmova prikazanih dan ranije: „Tvitosaurus“, „Prva klasa: Pun gas!“ i „Običaji“.

Ekipu filma „Tvitosaurus“ predstavljali su: Vesna Stanojević, Vladimir Acković i Božidar Knežević, scenarista. Vesna je tumačila ulogu Rade u ovoj komediji. Radojević je predstavio kao junakinju koja ima stabilnost i tradicionalnost, bez straha od novotarija.

– Veliko je zadovoljstvo igrati komediju. Dvadeset godina sam predavala u Londonu i sada sam se praktično vratila u Srbiju. Stavila sam na test da li to što sam predavala mojim studentima mogu i sama da radim. Uživala sam radeći sa Ivicom. Mladen je bio božanstven partner, rekla je Vesna i opisala delić uloge koju je odigrala.

Vladimir Acković govorio je o svom iskustvu i radu na filmu. Rekao je da mu je bila čast da se druži sa celom ekipom i da učestvuje u ovom filmu glumeći Kineza koji slabo govori srpski jezik, što mu nije teško palo jer mu je majka iz Mongolije.

Božidar je film opisao kao standardnu porodičnu priču koji se temelji na nesporazumu, sukobu između dve generacije, a Radojević je zaključio da se mnogi elementi društvenih promena mogu videti u podtekstu.

Na pitanja novinara vezana za film „Prva klasa: Pun gas!“ odgovarali su: scenaristi Zoran Mitrović i Rade Ćosić, Novak Ašković, kompozitor i Ivana Kostić, distributer filma. Oni su na najbolji način opisali komediju, sportsku melodramu.

Zoran Mitrović, koji je završio Netfliks Akademiju, pored rada na scenariju, tumačio je ulogu nemog čoveka, lika koji na neki način opušta situaciju, po Radetovoj ideji.

Prema rečima Radeta Ćosića koji u filmu tumači glavnu ulogu, ovaj film ispunjava sve norme školske melodrame, a da su temu izabrali kao entuzijasti sa željom da podsete ljude da to postoji, kao ljubitelji adrenalina i brze vožnje. On je podsetio da 50 godina nismo imali film o automobilizmu i da je to jedna zaboravljena manifestacija.

Deo ekipe filma „Običaji“ činili su: Vladan Janković, direktor fotografije, Biljana Zaverla (tumačila je ulogu Nine), Teodora Tomašev (uloga Mirjane), Stojan Đorđević, glavna uloga, Saša Đurašević (uloga Radovana) i Jovica Vučković, scenarista.

Jovica Vučković rekao je da nije bilo dilema u pisanju scenarija i da su želeli da iskoče iz klasičnih filmova tako što će napraviti horor film, psihološki triler. Po njegovom mišljenju, uspeli su u tome i svako ko pogleda ovaj film moći će da se uveri u to. Film je u toku emitovanja na Letnjoj pozornici izazvao pozitivne komentare publike. Ovo je specifična horor priča o liku koji se nosi sa svojim strahovima.

14 AVG

Simpozijum „Licem u lice – Panteon srpskih scenarista“

Simpozijum je najstariji prateći program Festivala i održava se neprekidno od njegovog prvog izdanja, postajući zaštitni znak filmske smotre u Vrnjačkoj Banji. Ovogodišnja tema, „Licem u lice – panteon srpskih scenarista“, okupila je poznavaoce i ljubitelje filmske umetnosti.

Moderator događaja koji je održan u Narodnoj biblioteci „Dr Dušan Radić“ bio je Dejan Dabić, filmski kritičar, umetnički direktor Martovskog festivala i selektor Filmskih susreta u Nišu, dok je uvodničar tema bio Saša Radojević, filmski kritičar, reditelj, scenarista, glumac i producent.

Među učesnicima ovogodišnjeg Simpozijuma bili su i Saša Radojević, Miroljub Stojanović, Srđan Savić, dok će pojedini autori, poput Ivana Velisavljevića i Milutina Petrovića, svoje radove dostaviti u psianoj formi. Prisutni su bili i direktor Narodne biblioteke „Dr Dušan Radić“, Dejan Lučić i direktor Kulturnog centra Vrnjačka Banja, Saša Milenković.

Razgovor je bio posvećen opusu scenarista koji su ostavili dubok trag u domaćoj kinematografiji, Bogdanu Jovanoviću, Nebojši Pajkiću, Branku Vučićeviću, Dušku Kovačeviću, Ljubiši Kozomari, Gordanu Mihiću, Đorđu Milosavljeviću, Srđanu Koljeviću i drugima. Njihov doprinos srpskom filmu je nesumnjiv, neki od njih su režirali filmove ili pisali o njima, ali ono po čemu su ostali najprepoznatljiviji jeste upravo njihov scenaristički rad.

Nakon prošlogodišnjeg Simpozijuma, osmišljen je program za naredne dve godine. Ove godine akcenat je na scenaristima koji su obeležili srpski i jugoslovenski film, a pre svega na onima čija je osnovna vokacija scenario.

– Među njima su i autori koji su se bavili i drugim poslovima, recimo Dušan Kovačević je jedan od najznačajnijih dramskih pisaca i reditelj nekoliko filmova, dok su Đorđe Milisavljević i Srđan Koljević takođe režirali pojedina ostvarenja. Ipak, ovogodišnji izbor usmeren je isključivo na stvaraoce kojima je scenaristički posao osnovni, rekao je Dejan Dabić, ekskluzivno najavivši da se za sledeću godinu priprema priča o rediteljima scenaristima, kao što su Goran Marković, Srđan Karanović i drugi koji imaju i značajne scenarističke radove.

Ovogodišnji Simpozijum uspeo je da postigne ravnotežu između već priznatih i poznatih scenarista i onih koji su značajni, ali su, nažalost, delimično zaboravljeni i stavljeni u drugi plan.

– Odlučili smo da ovog puta predstavimo i neke značajne scenariste koji su delimično potisnuti, iako nisu nepoznati. Među njima je Bogdan Jovanović, koji je napisao scenario za film „Licem u lice“ Branka Bauera, kao i za film „Zenica“ i „Pogon B“. On nije nepoznat, iako njegovo ime možda nije široko prepoznato u krugovima istorije domaće kinematografije, ali nesumnjivo je reč o značajnom scenaristi, istakao je Dabić.

Pavao Pavličić iz zdravstvenih razloga nije mogao prisustvovati ovogodišnjem simpozijumu, ali je na samom početku simpozijuma realizovano uklјučenje u kojem se on obratio, što je značajno doprinelo atmosferi ovogodišnjeg događaja. U svom obraćanju, Pavličić je govorio o tome kako je došlo do njegove saradnje sa Zoranom Tadićem i šta ga privlači krimićima, pružajući tako dodatni kontekst i dublјi uvid u svoje interesovanje za ovaj žanr. Pavao Pavličić je obećao da će, ukoliko mu zdravstveno stanje dozvoli, sledeće godine prisustvovati simpozijumu i promociji knjige koja će nositi naziv ovogodišnjeg simpozijuma.

Na ovogodišnjem simpozijumu, čiji su učesnici bili Dejan Dabić, Saša Radojević, Marko Janković, Đorđe Bajić, dr Dejan Ognjanović i Srđan Savić, pokušano je da se sagleda šira slika o statusu krimića u kinematografiji našeg regiona, kako u vreme zajedničke države, tako i nakon njenog raspada. Kao paradigma za ovu analizu nametnulo se scenarističko delo poznatog hrvatskog književnika i akademika Pavao Pavličića, dobitnika NIN-ove nagrade za roman „Večernji akt“ i „Zagrebačkog Simenona“, kako su ga prozvali nakon njegovih prvih romana.

Na Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji, Pavao Pavličić je svojevremeno nagrađivan za scenarije filmova „San o ruži“ (1986) i „Osuđeni“ (1987). Nјegov scenario za film „Ritam zločina“ (1981) Zorana Tadića, napisan po motivima njegove proze „Dobri duh Zagreba“, uživa kultni status među filmofilima i kritičari ga smatraju jednim od najbolјih hrvatskih filmova svih vremena.

Kruna ovogodišnjeg Simpozijuma bila je pojava scenariste i profesora Fakulteta dramskih umetnosti Nebojše Pajkića, koji je govorio o svom stvaralaštvu. To je bila prilika da se obnovi sećanje na neka od njegovih najznačajnijih dela, poput filmova „Dečko koji obećava“ i „Davitelj protiv davitelja“, kao i na neke od zanimljivih scenarija koje je pisao za slovenačku kinematografiju. Za jedan od njih, film „Do konca in naprej (Do kraja i dalje)“ u režiji Jure Pervanja, nagrađen je na Festivalu u Vrnjačkoj Banji. Iako je Pajkić jedan od najistaknutijih scenarista, to je jedna od retkih nagrada koju je dobio isključivo za scenario.

– Scenario nikada nije naročito ozbiljno tretiran i to je jedan od razloga što su scenaristi koji nisu imali dodatne aktivnosti koje bi im donele publicitet ostali malo zaboravljeni. Veoma je dragocen ovaj vaš rad, jer od njega započinje u stvari rehabilitacija struke. Bez priče nema filma, ne može se bez scenarista. Scenario je jedna fleksibilna celina čiju kompoziciju završava tek režiser na snimanju i montaži. Suština filma je dramaturgija, dva lica dramaturgije su scenario i montaža, to su komplementarne stvari koje prave celinu koju kontroliše režiser, izjavio je Pajkić.

Govora je bilo i o legendarnom Gordanu Mihiću, kao i Ljubiši Kozomari koji su u zajedničkoj režiji i po zajedničkom scenariju odradili značajan film „Vrane“.

U nastojanju da se Simpozijum ponovo uspostavi kao važan segment Festivala filmskog scenarija, objavljena je i predstavljena knjiga posvećena prošlogodišnjoj temi „Krimići u regionalnoj kinematografiji: Pavao Pavličić kao paradigma“. Ovom publikacijom oživljava se tradicija istoimene edicije, koju su pre više godina pokrenuli Milan Nikodijević i Dinko Tucaković. Posebna zahvalnost za uspešnu i blagovremenu izradu publikacije upućena je Srđanu Čeperkoviću, čijom zaslugom je ceo proces realizovan u predviđenom roku.

Saša Radojević je istakao značaj tradicije održavanja simpozijuma i izdavanja publikacije koja predstavlja rezultat koji ostaje materijalna beleška.

– Iz ove male akcije može da izraste nešto što ima određenu kulturnu vrednost. Ovogodišnjim simpozijumom na određeni način dajemo „novi život“ nepravedno zaboravljenim scenaristima, istakao je Radojević.

14 AVG

Drugo veče 49. Festivala filmskog scenarija

Drugi dan Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji započeo je projekcijom filma „Tvitosaurus“ u Vrnjačkom bioskopu, u režiji Ivice Vidanovića, prema scenariju Aleksandra Miletića. Ovo ostvarenje na duhovit način prikazuje sukob analogne i digitalne generacije, kroz prizmu jedne savremene srpske porodice. U pitanju je parodija savremenog načina života, koja publiku podseća na nerazumevanje među generacijama u dobu društvenih mreža i brzih tehnologija.

Večernji program na Letnjoj pozornici nastavljen je uz energični film „Prva klasa pun gas“, reditelja Vladimira Popovića i čiji scenario potpisuju Zoran Mitrović i Rade Ćosić. Publici su se poklonili Novak Ašković, Ivana Kostić. Zoran Tomić, Zoran Mitrović i Rade Ćosić. Film je svojom dinamikom i humorom „zapalio“ atmosferu u publici, poput guma na trkama njihovih „jugića“.

Kraj druge festivalske večeri obeležila je premijera psihološkog trilera „Običaji“, filma koji kroz elemente horora prodire u najdublje strahove glavnog junaka i njegovo suočavanje s ličnim grehovima. Režiju potpisuje Peđa Marković, dok je scenario napisao Jovica Vučković. Pre projekcije, publici se poklonila filmska ekipa u sastavu: Marko Stojanović, Vladan Janković, Stefan Filipović, Katarina Mićić, Tamara Milojković, Miljan Prljeta, Biljana Zaverla, Saša Đurađević, Danijel Sič i Teodora Tomašev.

Veče je upotpunjeno koncertom filmske muzike u izvođenju benda „Locomotion“ na Trgu kulture, koji je svojim nastupom dodatno obogatio festivalski dan.

14 AVG

Promocija knjiga o Puriši Đorđeviću i Slobodanu Šijanu

Kako bi i ovaj Festival filmskog scenarija bio privlačan, a pritom i dalje ukazivao poštovanje prema velikanima kinematografije, tokom drugog dana Festivala, u Salonu biblioteke upriličena je promocija monografije u izdanju Filmskog centra Srbije, a koja nosi naziv ,,Puriša“ i govori o Mladomiru Puriši Đorđeviću, scenaristi i reditelju. Monografiju je priredila Maja Nedić, a govorili su Miroljub Stojanović i Milan Nikodijević. Usledila je promocija knjige ,,Slobodan Šijan u ogledalu kritike“ u izdanju Filmskog centra Srbije i Srpske akademije nauke i umetnosti koja predstvalja pažljivo selektovan izbor tekstova koji opisuju lik i delo reditelja Šijana. Miroljub Stojanović i Milan Nikodijević su svoja viđenja i stavove, kada su ova dva filmska stvaraoca u pitanju, izneli na veoma dovitljiv i duhovit način, upotpunjujući ih divnim anegdotama i to sa puno respekta prema kinematografiji i rediteljima, scenaristima.

– Želeo bih da istaknem da je čitanje o filmu podjednako važno kao i gledanje filmova, jer u pitanju su neodvojive kategorije, a barem mojoj generaciji bilo je nezamislivo da samo gledamo filmove, a da ne pratimo ono što se o filmovima piše. Ta vrsta komplemetarnosti je ostala sve do danas, i uvek ću podržati pisanu reč o filmu i filmskim stvaraocima, kao što su ova dva dela koja danas promovišemo, rekao je Miroljub Stojanović.

– Filmsko izdavaštvo je jako značajno za profesionalce i gledaoce, čitaoce, a Filmski centar ima fantastična izdanja u sadržajnom smislu i ozbiljno se bavi i lepotom knjige, to jest grafičkim dizajnom. Generalno, svako delo koje govori o filmu i filmskim stvaraocima je bitno jer ostaje u analima, a u pitanju su vrsni stvaraoci poput Puriše i Šijana, rekao je Milan Nikodijević.

14 AVG

Otvaranje izložbe ,,Filmski novi svet: Edicija Festovih 50“ Biblioteke grada Beograda

Drugi dan Festivala filmskog scenarija je i ove godine obogaćen programom koji je posvećen filmu i filmskim stvaraocima, pa je u Salonu Narodne blioteke ,,Dr Dušan Radić“ otvorena izložba pod nazivom ,,Filmski novi svet: Edicija Festovih 50“ Biblioteke grada Beograda. Izložbu su svečano otvorili Jasmina Ninkov, direktorka Narodne biblioteke Srbije, Dejan J. Lučić, direktor Narodne biblioteke ,,Dr Dušan Radić“ i autor izložbe, Srđan Čeperković. Posetioci su imali priliku da vide izdanja knjiga iz teorije estetike istorije kritike filma, a uključuju delo Gorana Gocića – ,,Emir Kusturica, Kult margine“, potom ,,Slobodan Novaković, Ličnost kao metafora“, delo koje je priredio Marko Novaković, ,,Dinko“ autora Milana Nikodijevića, delo Ivana Karla ,,HRONOLOGIJA FESTA, Sanjati otvorenih očiju (1971-2022), kao i ,,Zaveštanje od četiri slova“ autorke Une Čolić Banzić, i druga dela.

– U pitanju su knjige koje se bave retrospektivom FEST-a, njegovim fenomenima, ko je sve gostovao na toj manifestaciji, ko je kreirao programe, ko je učestvovao, pobeđivao, a tu su i knjige o značajnim ličnostima naše kinematografije koje su gradile FEST. Edicija je interesantna ne samo zbog odlične tekstualne građe, već i zbog fantastičnih grafičkih rešenja, tako da su knjige lepe i za čitanje i za pogledati, rekao Srđan Čeperković.

– Idejni tvorac ,,Edicije FESTOVIH 50“ je Ivan Karl. U to vreme bio je gradski sekretar u Beogradu, a trenutno je poznati filmski radnik i direktor je Filmskog centra Srbije. Na njegovu inicijativu, ja sam prihvatila da pokrenemo Ediciju koja je naišla na izuzetno topao prijem kulturne javnosti Srbije. Dobili smo i nagradu za tu Ediciju, tačnije Specijalno priznanje 65. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga i Nagradu Šestog festivala knjige ,,FESK – pazi šta čitaš“, istakla je Jasmina Ninkov.

13 AVG

Letnja škola filmske kritike – 49. Festival

Kao i svake godine, i tokom 49. Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji neizostavni deo pratećeg programa je Letnja škola filmske kritike i novinarstva, koju zajednički organizuju Centar za decu i omladinu i Kulturni centar Vrnjačka Banja.

Radionicu o osnovama novinarstva i filmske kritike vodi Vladimir Džudović, filmski kritičar i novinar Radio Beograda.

– Jako se radujem što ću se sresti sa pametnom decom koja žele da razgovaraju o filmovima i da čuju nešto više od uobičajenih informacija. Neću ih, naravno, učiti samo filmskoj kritici i novinarstvu, razgovaraćemo o tome šta oni misle o životu i umetnosti, što je za mene veoma inspirativno. Popričaćemo o tome kako poimaju film, o čemu razmišljaju, i verujem da ću ja mnogo toga naučiti od njih – istakao je Džudović.

13 AVG

Konferencija za medije – 13.08.2025.

Prva konferencija za medije u okviru 49. Festivala filmskog scenarija održana je 13. avgusta, tradicionalno u podne, u konferencijskoj sali hotela „Fontana“. Moderator događaja bio je Saša Radojević. U razgovoru sa predstavnicima filmova, otvorene su teme procesa pisanja scenarija i izazova u realizaciji ovih filmskih ostvarenja.

Film „Vezani“, u režiji Miloša Radunovića i po scenariju Aleksandra Teokarevića, koji je pobedio na prošlogodišnjem konkursu za najbolji originalni scenario u organizaciji festivala, svečano je premijerno prikazan prve festivalske večeri. Filmska ekipa se predstavila medijima, a pored reditelja Miloša Radunovića, prisutni su bili i glumci: Stojan Đorđević, Tamara Milojković, Vesna Paštrović, Kosta Janjić, Danica Ristovski, Jakov Jevtović, Miljana Popović, Miloš Đurović i Spasoje Ž. Milovanović.

Kada je radnja filma u pitanju, Stojan Đorđević i Tamara Milojković maestralno donose gorko-slatku priču o snovima, strahu i ljubavi, pokazujući kako muzika može osloboditi i povezati, čak i one najvezanije.

Reditelj filma, Miloš Radunović, istakao je da je bilo veoma izazovno snimiti film za svega 13 dana, ali da je, uprkos tome, zadovoljan postignutim rezultatom. Dodao je da veruje kako je bolje snimiti više manjih filmova, nego čekati priliku za nekoliko „epohalnih“ projekata koji na kraju ne donesu ništa.

– Za razliku od klasičnog žanrovskog filma, trudio sam se da ovo delo bude psihoanaliza zla koje nas okružuje. Veoma je lako upasti u njegove zamke, a moj cilj je bio da istražim svaki lik i njegove postupke, kako bih razumeo odakle to zlo potiče. Želeo sam da film bude poučan, da ukaže i roditeljima i deci na to koliko senke iz detinjstva mogu da oblikuju, pa čak i upropaste život. Zato je važno da ih prepoznamo na vreme i ne dozvolimo da nas obeleže, istakao je Radunović.

Glumica Tamara Milojković istakla je da, iako njen lik Divne nije naivan, ipak je reč o lakovernoj devojci slobodnog duha koju u filmu pokušavaju da zatvore u „kavez“ koji joj ne odgovara. Ona, međutim, uspeva da pronađe snagu i izbori se za svoj put.

– Svojim talentom želi da se probije do vrha i da ode u Beč. Na neki način, ovo je i mjuzikl, jer je upravo njen talenat ono što privlači ljude oko nje. Pesme su njen trenutak slobode i izduvni ventil koji joj daje snagu. Pažljivo su odabrane kako bi imale smisla u kontekstu scene i emocionalnog stanja lika, rekla je Tamara Milojković.

Stojan Đorđević, koji u filmu tumači lik Đorđa, istakao je da muzika za njega predstavlja beg iz stana u kome živi sa majkom, iako, kako kaže, već ima „previše godina” za to.

– Harmonika je veza sa ocem koji je bio harmonikaš, a koji je mene i majku napustio i otišao u Beč. Tema filma je teška, posebno kao uvod u festival, ali mislim da je veoma značajna, jer ne govori samo o trgovini ljudima, već i o odnosu majke i sina, odnosu momka i devojke, kao i o mnogim lažnim odnosima koji na prvi pogled izgledaju lepo, a u sebi kriju veliko zlo. Teško je izboriti se sa tim, a pritom to prikazati publici dovoljno brutalno, a da se ne pređe granica pristojnosti i ukusa, rekao je Đorđević.

Miljana Popović, koja tumači ulogu Mare, kroz film je dobila priliku za transformaciju, a kako je istakla, njen lik nije potpuno upao u mrak.

– Konkretno u ovoj priči, gde se mnoge devojke na kraju ili pomire sa sudbinom ili se potpuno poistovete sa svojim životom, Mara ipak ne. Iako nosi istu priču ožiljaka, ona je spremna da se bori za svoje spasenje.

Vesna Paštrović, koja tumači ulogu Anke, istakla je da je, čitajući scenario filma, videla Anku kao praktičnu ženu koja je nekada davno imala snove i želela da iskaže svoj talenat. Međutim, sve to je nestalo u moru nesreće i nasilja koje Anka trpi i doživljava.

– U svakom vremenu možemo da sretnemo neku „Anku“, ženu koja je prva do nekog nasilnika. Na kraju, i sama postaje protagonista nasilja, rekla je Vesna Paštrović, iskoristivši priliku da se zahvali Apolonu i producentu Željku Mitroviću na mogućnosti da se film realizuje.

Danica Ristovski smatra da film, iako obrađuje teške životne teme poput prekretnica, socijalnih problema i surove stvarnosti, ne treba da bude izvor negativnosti. Naprotiv, veruje da upravo takvi sadržaji treba da podstaknu čoveka na razmišljanje i borbu. Ističe da joj nijedan lik nije posebno simpatičan, što vidi kao snagu filma – jer cilj nije da se gledalac poistoveti sa nekim od njih, već da ga to odsustvo empatije navede na dublje promišljanje. Po njenom mišljenju, upravo u tome leži najveća vrednost ovog ostvarenja.

Jakov Jevtović, koji tumači lik Crnog istakao je da je tokom kratkog perioda snimanja uložen veliki trud u dubinsko istraživanje teme zlostavljanja. Posebna pažnja posvećena je dokumentima i svedočanstvima žrtava, uključujući i podkaste, kako bi se što autentičnije osvetlila kompleksnost ove problematike.

– Crni jako rano „zasađen“ pogrešnim životnim okolnostima, to je neka korelacija i ediposkovskog i mizogenog, a sa druge strane želja da oseti potrebu za ljubavlju. Svi nosimo svoju tamnu stranu i ljudi koji su pogrešno „zasađeni“ bez ljubavi u ranom detinjstvu imaju problem da posle osveste svoju mračnu stranu. Scene nasilja i kreću iz njegovog nagona koji je daleko „zasađen“ u odnosu sa majkom koju sa jedne strane prezire zato što se bavila prostitucijom, a sa druge strane voli zato što ga je othranila, izjavio je Jevtović.

Miloš Đurović je naveo da je po njemu najveća vrednost filma to što ne glorifikuje nasilje i ne ističe ga kao nešto što je pozitivno, već ima edukativnu formu gde svako može da prepozna određeni model ponašanja i situaciju koju treba izbeći.

Spasoje Ž. Milovanović je izjavio da, kao osoba koja se bavi dramskim tekstom i pisanjem, smatra da je ovaj film uspeo da snažno prenese svoju priču. Za najveći kvalitet filma ističe jasne žanrovske odrednice koje su ovde osveženje, zbog dokumentarističkog pristupa koji ih izmešta na nov način.

Veče otvaranja festivala obeležila je projekcija van konkurencije norveškog filma „Dreams, sex, love“, ovogodišnjeg dobitnika prve nagrade na festivalu u Berlinu. Režiju i scenario potpisuje Dag Johan Haugerud, a pred medijima su se našle glumice Ela Everbi, Selome Emnetu i Tuva Holmebakk,

Reč je o romantičnoj coming-of-age drami koja prati 17-godišnju Johanne, zaljubljenu u svoju profesorku francuskog jezika Johannu. Njen dnevnik, u kojem otvoreno piše o svojim osećanjima, izaziva talas napetosti unutar porodice i suočava majku i baku s vlastitim neostvarenim snovima i potisnutim emocijama. Film je deo Haugerudove trilogije Sex – Dreams – Love, hvaljene radi autentičnog i senzibilnog istraživanja ljudske intime kroz različite životne faze.

Selome Emnetu je izjavila da je film nakon Berlinskog festivala dobio dosta pažnje, kao i da je sa ovim filmom njena popularnost relativno porasla.

Tuva Holmebakk je istakla da je reditelj Dag Johan Haugerud već dugi niz godina prisutan na norveškoj filmskoj sceni i da je autor brojnih poznatih filmova, ali da mu je ovo priznanje donelo još veću popularnost, kako u Norveškoj, tako i van njenih granica.

– Sva tri filma bave se temama ljubavi, seksualnosti i snova. Homoseksualnost nije jedina ili glavna tema, jer u društvu postoje čvrsto utvrđene norme o tome šta je prihvatljivo. Film upravo dovodi u pitanje ta pravila, a poseban akcenat stavlja na raznovrsnost oblika ljubavi, izjavila je Tuva Holmebakk.

Ela Everbi je naglasila da je kroz saradnju sa rediteljem shvatila koliko je ljubav za nju najvažnija, te da zaljubljenost predstavlja suštinu njenog lika.

– Kao glumica početnica, još uvek imam mnogo toga da naučim, pa me ovaj uspeh nije promenio. Sanjarenje je deo ogledala mog lika i istraživanje njenih ličnih osećanja. Film govori o sanjarenju i o tome da sebi treba da dozvolimo da sanjamo. Johanin lik je upravo dobar u tome, kao i u tome da jasno izražava i istražuje sve što oseća, rekla je Ela Everbi.

Nakon uspeha u Berlinu, film je prodat u brojnim zemljama širom sveta i nastavlja da privlači sve veću međunarodnu pažnju.

13 AVG

Izložba filmskih plakata nagrađenih filmova na Kanskom festivalu

U okviru pratećeg programa Festivala filmskog scenarija, u hotelu „Fontana“ otvorena je izložba filmskih plakata nagrađenih filmova sa Kanskog festivala. Ova postavka poseban akcenat stavlja na portrete glumaca i glumica, bilo kroz fotografije ili ilustracije.

Posetioce izložbe pozdravio je Saša Milenković, direktor Kulturnog centra Vrnjačke Banje, ističući da izložbu čine plakati koji prate period od šezdesetih godina do danas i predstavljaju najznačajniji deo postavke.

Autor izložbe i vlasnik kolekcije filmskih plakata, Nebojša Bošnjak, otvorio je izložbu podsetivši prisutne da je palma zaštitni znak grada Kana još od 1846. godine, kada je prvi put doneta i zasađena na Azurnoj obali.

– Dugogodišnji sam kolekcionar i posedujem oko 6.000 filmskih plakata. Živeo sam dugi niz godina u Francuskoj, filmofil sam, pa sam s tim u vezi počeo da skupljam plakate filmova. Kako sam i galerista, posebno me interesuje ilustracija, pa sam vremenom počeo da prikupljam radove značajnih ilustratora, naveo je Bošnjak.

On je dodao da iz domaće kinematografije u svojoj kolekciji ima samo strane plakate, i to za filmove Emira Kusturice „Otac na službenom putu“ i „Podzemlje“, koji su osvojili Zlatnu palmu u Kanu.

– Izložba predstavlja istorijat evolucije filmskog plakata. Tokom šezdesetih godina dominirale su ilustracije, a plakati su uglavnom bili štampane litografije. Imamo radove poznatih francuskih ilustratora kao što su Žan Mai, Mišel Andi i Roland Topor, koji su uradili preko hiljadu plakata, kao i Amerikanca Boba Pika. Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina sve više se koristi fotomontaža, a kasnije se prelazi isključivo na fotografiju, objasnio je Bošnjak.

Kolekcija obuhvata plakate s likovima zvezda francuskog filma (Ađani, Belmondo), američkog (Din, Monro), italijanskog (Beluči, Benini) i drugih. Plakate su realizovali istaknuti ilustratori kao što su Hurel, Geleng, Lundi, Žuin, Moreti, Leo Kuper i drugi.