U okviru pratećeg programa Festvala filmskog scenarija koji i ove godine nudi kvalitetan sadržaj, uvrštena je i promocija knjige ,,Mali ekran na tekućoj traci“ u izdanju RTS-a, a povodom 100 godina Radio Beograda. Promocija je održana u Narodnoj biblioteci ,,Dr Dušan Radić“ gde su govorili Marko Misirača, Ana Maria Simonović, Biljana Bošnjak i Saša Radojević. Knjiga predstavlja set pažljivo odabranih kritika Olge Božičković, a kritike je sakupio i priredio Marko Misirača. Učesnici promocije su govorili o knjizi koja predstavlja i uvid u nastanak i razvitak Televizije Beograd, razvitku čitavog društva, pojmu kritike nekada i sada, Olginoj enormnoj ulozi u svetu kritike, a koja je pratila književni i umetnički život. Posetioci su imali prilike da čuju i reči urednice redakcije kulturno-umetničkog programa Radio Televizije Srbije, Sanje Milić i poznate glumice, Zlate Numanagić, koje su se pridružile diskusiji.
– RTS izdavaštvo već tradicionalno predstavlja svoja izdanja u okviru Festivala filmskog scenarija, a to čini sa velikim i posebnim zadovoljstvom i ovom prilikom se zahvaljujemo domaćinima. Ove godine predstavljamo knjigu ,,Mali ekran na tekućoj traci“, a u znak obeležavanja stogodišnjice rada Radio Beograda. Pored ovog, objavljeno je nekoliko reprezentativnih izdanja takođe u okviru obeležavanja jubileja, rekla je u svom izlaganju Ana Maria Simonović.
– Knjiga koju predstavljamo koncipirana je tako da u sedam celina sagledava program Televizije Beograd, od njenih početaka, pa do sredine osamdesetih godina prošlog veka. Prvenstvo smo dali nesačuvanim emisijama, pre svega onim prvim emisijama koje su emitovane uživo. Potrudili smo se da svaki tekst proprati fotografija ukoliko smo mogli, jer programski arhiv Televizije Beograd je bogat fotografijama. Dodatna vrednost i značaj ove knjige je to što uz svaki tekst Olge Božičković stoje prateći podaci, i Marko je bio zaslužan za to, kao i za prikupljanje tekstova koje je revnosno i pedantno prikupljao, rekla je Biljana Bošnjak Draganović, urednica u RTS izdavaštvu.
– Pozicija televizijskog kritičara u ,,Politici“ je, na neki način, pozicija vrhovnog arbitra i autoriteta i pogotovo svojim habitusom i stavom, Olga je još više potencirala na tome da su čitave generacije zavisile od toga kakv će biti njen sud o delima koja su prikazivana na televiziji. Ona je mogla da učini da neke programske linije budu skrajnute u drugi plan, ali i da neki autori budu afirmisani, da im bude data sledeća šansa. Tada nije postojao aparat za merljivost gledanosti, već je bilo bitno šta će reći kritika, tačnije Olga Božičković, izjavio je Saša Radojević, urednik u redakciji igranog i dramskog programa RTS i filmski kritičar.
– Bojana Andrić i njen ,,Trezor“ koji je radila sa svojim saradnicima predstavlja neki virtuelni muzej televizije, i ako je ova knjiga kamičak u tom monumentalnom zdanju koji je Bojana pokrenula kroz taj projekat istorijografije, ja sam jako srećan jer je to moj inicijalni poriv da ovako nešto uradimo. Ja jesam po vokaciji pozorišni reditelj, ali se bavim istorijografijom jer gajim ljubav prema tome, kao i prema televiziji, istoriji televizije i radija. Interesantno mi je da su Olga Božičković i Milutin Čolić, koji su bili glavni arbitri za kulturu, zajedno pisali i o filmu, pozorištu i kombinovano, i onda su se razdvojili, pa je Olga pisala o televiziji, a Milutin o filmu, a postali su institucija, rekao je priređivač ovog dela, Marko Misirača.
