U vrnjačkoj Biblioteci predstavlјena su dva interesantna izdanja Filmskog centra Srbija: „Partizanski vestern Žike Mitrovića“, autora Nedelјka Kovačića i drugo, dopunjeno izdanje knjige Slobodana Šijana „Pisci u bioskopu: književna istorija naših filmskih doživlјaja – antologija“.
Zoran Janković, filmski kritičar govorio je o delu „Pisci u bioskopu“, našeg čuvenog reditelјa Slobodana Šijana, koji je, pored ostalog, režirao kultne filmove „Ko to tamo peva“ i „Maratonci trče počasni krug“.
– Filmski doživlјaj ovde je opisan kroz priče o filmu, priče o bioskopskom doživlјaju. Svaki doživlјaj filma je njegovo viđenje sveta i života, jednako vredan kao bilo koji doživlјaj iz privatnog života i zavređuje da bude zabeležen, ako ne na filmu, onda u knjizi. Tu se stvara višesmerno putovanje od književnosti ka filmu. On ukazuje na to da film ne bi bio bez književnosti, a da je doživlјaj filma najpotpuniji u bioskopu. Što se savremenije književnosti tiče, naglasak je na odlomcima iz književnih dela, priča i romana koji se dobrim delom zbivaju u bioskopima. Tu su Ivo Andrić, Laza Kostić, Vladimir Pogačić, Čiča Ilisa Stanojević, Radoslav Petković, Branislav Nušić, Živojin Pavlović… sve velika imena, rekao je Janković.
Knjiga pokazuje bogatstvo naše književnosti o filmu i predstavlјa fascinantnu književnu istoriju naših filmskih doživlјaja.
Drugi deo književne večeri protekao je u razgovoru Zorana Jankovića i Đorđa Bajića, književnog i filmskog kritičara sa Nedelјkom Kovačićem, reditelјem, autorom knjige„Partizanski vestern Žike Mitrovića“, koja je proistekla iz njegove doktorske teze.
– Imao sam tu privilegiju da upoznam Žiku Mitrovića pred sam kraj njegovog života. Ideja je bila da snimim opsežan razgovor kako bismo napravili dokumentarni film o njemu i njegovom stvaralaštvu. Nakon dela snimlјenog intervjua Žika je preminuo. Video sam jedno neistraženo, a vrlo zahvalno polјe za teorijsko razmatranje jednog čoveka koji je vrlo jedinstvena pojava u našem filmu, pri tom nepravedno skrajnut. Žika Mitrović je, bez sumnje, jedan od najznačajnijih srpskih jugoslovenskih reditelјa, čovek koji je za trideset godina karijere snimio dvadeset dugometražnih igranih filmova.Žika nikad nije išao u filmsku školu, nego je filmski jezik i osećaj za filmski ritam stekao, pre svega, gledajući filmove u bioskopu i crtajući stripove.
Odrasli smo u jednoj vrsti socijalističke pop kulture. Kad čovek krene da istražuje genezu, Žika je iznašao formulu da njegovi filmovi budu ideološki ispravni u onoj meri u kojoj treba da budu da bi bilo dozvolјeno da postoje, a da snima ono što on želi, a to su uzbudlјive stripovske priče koje su holivudski intonirane i predstavlјaju filmove namenjene gledaocima, rekao je Nedelјko Kovačić.
Đorđe Bajić napomenuo je da se jako malo priča o Žiki Mitroviću i da je samim tim ova knjiga vrlo značajna i da skreće pažnju na njegovo autorstvo i njegove filmove.
– Nadam se uskoro i dokumentarnom filmu, iz iste radionice. Zavređuje da njegovi filmovi budu restaurirani. Osim „Marša na Drinu“ nijedan nije restauriran. Što se tiče kriminalističkog žanra, ne treba zaboraviti da je Žika Mitrović snimio prvi kriminalistički film u srpsko-jugoslovenskoj kinematografiji, „Poslednji kolosek“ iz 1956, podsetio je Bajić.
