U okviru 45. Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji, 15. avgusta, u Narodnoj biblioteci „Dr Dušan Radić“ dogodila se promocija RTS-ove knjige o velikom srpskom reditelju AleksandruĐorđeviću. Knjigu je priredila Dragana Bošković, teatrolog. Književno veče vodila je Marija Ana Simonović, a o Aleksandru Đorđeviću govorili su: Zlata Numanagić, glumica, Radoslav Zelenović, dugogodišnji direktor Jugoslovenske kinoteke, Dragana Bošković, autorka knjige i Biljana Bošnjak Draganović, urednica RTS izdavaštva.

Aleksandar Đorđević je svedok „prvog veka“ Televizije Beograd, ne samo njenog igranog programa, već i ostalih popularnih žanrova. Menjajući stalno medij, izrazio se i u oblasti pozorišta, filma, radija. Dobitnik je mnogih nagrada i priznanja, čak i nagrade za režiju u Holivudu, uradio je 11 velikih TV serija, stotinak drama, dve stotine pozorišnih predstava širom zemlje i u inostranstvu. Predavao je predmet Filmska režija na Fakultetu dramskih umetnosti.

O prvom susretu, i kasnijoj saradnji sa Aleksandrom Đorđevićem govorila je Zlata Numanagić. – Kada sam imala deset godina, od tridesetak devojčica, izabrana sam baš ja. Zašto i kako, nikada ga nisam pitala, niti mi je on o tome govorio. Tokom mog glumačkom puta, tu i tamo bih čula od njegovih bliskih i stalnih saradnika da je o tom susretu i te kako pričao… To je početak dugogodišnje sradnje i veoma kratkog prijateljstva. U vreme kada sam odrasla, dovoljno da možemo da prijateljujemo, imali smo više divnih razgovora, od kojih su neki postali moja vodilja kroz profesiju i život, zauvek, priča Zlata Numanagić.

Sa čitaocima, u više od 15 sati razgovora koje je zabeležila i priredila teatrolog Dragana Bošković, reditelj Đorđević iz ličnog ugla deli istorijske momente i zakulisne radnje srpskog i jugoslovenskog pozorišta od 1950-ih, Televizije Beograd od 1960-ih godina i srpske i jugoslovenske kulturne scene.

Iz njegovih priča saznajemo detalje o izboru Nikice Marinović za Mis Jugoslavije, šta se dešavalo na prvoj Gitarijadi, o Čivijadi, prisluškivanju policije i Branku Ćopiću, dolasku Sare Von u Beograd, Zvezdinom porazu, kamenovanju autobusa i plakanju igrača u avionu posle fudbalske utakmice Panatanaikos – Crvena zvezda 1971. godine, kako predstavnici šest republika i dve pokrajine glasaju za dobitnika „Zlatne arene“ u Puli, kakav je osećaj pobediti Kirka i Majkla Daglasa u tenisu…

O radu sa Aleksandrom Đorđevićem pisalo je u knjizi više od 30 glumaca, reditelja i kritičara, među kojima su: Ljubiša Samardžić, Vojislav Brajović, Gordan Mihić, Ljubomir Ubavkić Pendula, Marko Nikolić, Zlata Numanagić, Svetlana Bojković, Boris Miljković, Branislava Džunov, Božidar Zečević, Goran Marković, Siniša Pavić…

Autobiografija i monografija „Aleksandar Đorđević: Uvek ispočetka“ kroz sećanja reditelja kultnih ostvarenja – „Otpisani“, „Vruć vetar“, „Balkan ekspres 2“, „Bolji život“…, predstavlja istoriju, ne samo televizije već i države, društva i kulture.