Najlepšu najavu 44. Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji napravio je, svojim nastupom, veliki srpski glumac Petar Božović, 17. septembra na Trgu kulture. Tri poeme Matije Bećkovića, „Reče mi jedan čo’ek“, „Ćeraćemo se još“ i „Кad budem mlađi“, znalački je odabrao i adaptirao za pozornicu Petar Božović, tako da u potpunosti odgovaraju aktuelnoj opsesiji savremenog čoveka.
Poema „Reče mi jedan čo’ek“ smeštena je u Rovcima u Crnoj Gori, gde je nastala jedna usmena civilizacija čija filozofija je jezik, a jezik pamćenje. „Ćeraćemo se još“ govori o potrebi čoveka da se sukobljava sa drugima, te da i čitav život provede u osmišljavanju strategije i taktika tog obračuna, dok poema „Кad budem mlađi“ donosi priču o junaku koji neprestano mašta o tome šta će se desiti kada dođe vreme koje ne može da dođe i kada će se desiti ono što ne može da se desi.
Vrnjačka publika sastavljena od Vrnjčana i mnogobrojnih banjskih gostiju pristiglih iz najraznovrsnijih krajeva naše zemlje uživala je u lakoći kazivanja Petra Božovića i specifičnom humoru. Namah je bio guslar, pa onda gospodin, pa vođa revolucionar, pa čovek iz naroda itd.
Petar Božović je rođen u Zemunu 22. maja 1946. godine. On je srpski filmski i pozorišni glumac. Bio je oženjen glumicom Marinom Кoljubajevom. Ima sina Draška, unuku Anđeliju i dragu Snežanu. Najpoznatiji je po ulogama u ostvarenjima: Derviš i smrt, Čudo neviđeno, Lepota poroka, Čaruga, Već viđeno, Nož, Bumerang, Složna braća, Šejtanov ratnik, Medeni mesec. Šampion je u emocijama, glumi, boemiji i uživanju. Ostao je dosledan kodeksu stečenom još u domu za ratnu siročad, pa je iza grube fasade sačuvao nežno, veliko srce, koje svake sekunde nekog voli kao da mu je to poslednji put. Кaže da bi bio i sjajan proizvođač sira.
Petar je poseban. Evo kako opisuje svoje detinjstvo za koje niko ne bi rekao da je srećno. – Moje detinjstvo je bilo vrlo srećno. Posle nestanka majke i oca, koga takoreći nisam ni zapamtio, otišao sam u kuću visoke tradicije i vaspitanja, kod moje ujčevine. Tetka Vida je bila čovek, žena, bič božji i njoj dugujem sve u životu. S takvim vaspitanjem, kad sam došao u Beograd, nisam mogao da potonem uprkos mnogim mogućnostima koje su mi se nudile. Govorila mi je: „Ne kradi, ne laži i ne špijaj,“ priča Pera. Кada je neko zadojen takvim vaspitanjem, onda lakše podnosi okolni svet, mada ga svaka trenutna nepravda ranjava.
