Mare, glavni lik filma koji je prikazan u berlinalskoj sekciji Panorama, je žena koja, kako bi se u Dalmaciji reklo, drži „četiri kantuna kuće“. Da bi mogla da se posveti deci, Mare je ostavila posao na aerodromu Dubrovnik i još se nije vratila na njega – iako bi mogla i iako su joj deca već tinejdžeri. Jer još uvek im je, kako je podseća suprug, potrebna. I Mare zna da im je potrebna. Angažuje se da dobiju igralište na kojemu mogu da igraju fudbal, brižno ih, s puno ljubavi, prati u odrastanju. Ona unosi toplinu i veselje u porodični dom. Ali Mare je i zgodna žena u četrdesetim, još puna života. Žena koja bi sa svojim mužem (Goran Navojec) izašla u bioskop, ali ne izlazi. To bi ih, kako joj je Đuro na brzinu izračunao, „koštalo 500 kuna“. I to je žena koja se upušta u ljubavnu, ili bolje rečeno, seksualnu avanturu sa zgodnim Poljakom koji dolazi da odradi neki posao na aerodromu.