Promocija knjige „Gaga – sanjao sam“

Petog dana 47. Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji, u prostorijama Narodne biblioteke „Dr Dušan Radić“, održana je promocija knjige „Gaga – Sanjao sam“, autora Dušana Stojanovića. Moderator je bio Đorđe Bajić koji je vodio razgovor, a pored autora, prisutni su bili glumci Milan Prljeta i Rok Radiša, kao i Goran Martinović, kulturolog i prijatelj Dragana Nikolića.

Ovaj roman govori o bardu srpskog glumišta Draganu Nikoliću, autor u njemu donosi potpunu drugačiju priču o legendarnom glumcu, iz sasvim drugog, do sada nepoznatog ugla. Radnja romana prati Gagin život od rane mladosti do zrelog doba, a bazira se na sećanjima njegovih najbližih prijatelja i saradnika, kao i priča koje je sam glumac sakupljao za potrebe knjige i filma o sebi koji je imao u planu.

Autor knjige, Dušan Stojanović, istakao je da ga je sa Draganom Nikolićem upoznao Goran Sultanović, u delu karijere kada je počeo da piše roman „Život iza zavese“ o našem proslavljenom glumcu Zoranu Radmiloviću, čiji je inače Gaga bio dobar prijatelj i osoba od poverenja u Beogradu. Želeo je da iz prve ruke sazna nešto o Zoranu, i tako su se zbližili i počeli da grade međusobno poverenje, kao i intenzivnije druženje.

– Zbog pomoći oko pisanja knjige “Život iza zavese” o Zoranu Radmiloviću, kao i zbog toga što je prihvatio da govori moju poeziju i na taj način afirmiše mene kao mladog umetnika koji je nepoznat javnosti, i time me prigrlio ka svetu umetnost, pruživši mi mogućnost da dalje stvaram, želeo sam da ovu knjigu napravim i da mu se odužim za sve ono što je činio za mene kao nekog koji se tek pojavio, rekao je Dušan Stojanović.

Prema rečima autora, knjiga se bazira na Gaginim sećanjima, koji je krenuo da piše knjigu o sebi i stvarao je to delo sistematizovajući ga kako bi ono trebalo da izgleda. – To su bile kratke priče o retrospektivi, gde sam ja pokušao da što više pratim taj ritam njegovog života kako je i šta je želeo da kaže i ostane kao svedočanstvo tog jednog vremena. I ne samo njegovog celog života već i tog jednog vremena kojeg više nema. U mnogim intervjuima Gaga je dosta pričao o kraju u kome je živeo i odrastao, Crvenom krstu, gde je stekao prijatelje koji nisu deo njegovog filmskog sveta, ali među kojima je stasavao kao umetnik. I u tom, smislu, ova priča prati deo njegovog života koji nije poznat ljudima, a to je taj Beograd kojeg više nema, koji je postojao od kraja četrdesetih pa do devedesetih, u kome su postojali postulati ponašanja i nivoi razumevanja.

Ono što je autoru posebno bilo zanimljivo je jedna anegdota iz Gaginog života, koja govori o periodu kada je kao desetogodišnjak oboleo, i skoro godinu dana bio vezan za krevet. U tom periodu, čitajući knjigu „Vinetu“ „zaljubio“ se u Vinetuovu sestru Nišoči, koja je bila njegova „prva ljubav“ u životu, i to je predstavljalo deo njegove imaginacije u smislu glume. Kroz tu bolest je doživljavao snoviđenja koja su ga vodila u maštu. U tom smislu, u knjizi postoji i poglavlje koje govori baš o tom događaju gdeje autor jpokušao da napiše kako je to zaista Gaga doživeo i kako je počela umetnost u njemu.

Prijateljstvo između pisca i Gage prekinula je glumčeva smrt 2016. godine, a njegov duh ostao je utkan u svaku stranicu knjige zahvaljujući sagovornicima koji su se prisetili velikana. Ipak, autor veruje da su se ponovo sreli na drugačiji način dok je stvarao ovu priču, i dodao da veruje da se Gaga pojavio kroz svoje najodanije prijatelje i njegovu Milenu, pružajući mu na uvid priču o svom poslednjem snu.

Recenzije koje su uradili Rade Šerbedžija, Gorica Popović i Goran Sultanović potvrđuju da ova intimna priča o Nikoliću predstavlja na verodostojan način kako lepe, tako i ružne trenutke koji su obojili glumčev život. Recenzije, kao i priče i anegdote iz knjige na jedan maestralan način i sa setom u očima prisutnima su preneli glumci Milan Prljeta i Rok Radiša, uz konstataciju da često tokom snimanja glumačke ekipe se sete Gage Nikolića, i uglavnom to bude uz osmeh i divljenje.

Goran Martinović, istakao je da je blagosloven što je imao čast da za prijatelja ima Gagu Nikolića, jednog od najplemenitijih ljudi kod nas. Preneo je da je do ideje za knjigu došao u jednom momentu kada se razboleo i teško je podnosio da igra uloge koje su mu bile fizičke zahtevne, i tada je osetio potrebu da se negde „izrazi“, kao što svaki umetnik ima potrebu.

– S obzirom da je bolest kod njega već bila prisutna, autobiografiju je shvatio kao neku vrstu testamenta. Iako su mu prijatelji pričali da knjigu ne može da napiše iz razloga što je njegov život izvan filma bio „dosadan“, na šta im je on rekao da su u pravu, ali da ujedno ima pravo da sanja, zato je knjigu i nazvao “Sanjao sam“, i napisao sve to što kao „Gaga“ ne bi mogao da napiše. Gaga je zapravo pravio scenario za film koji je trebao da bude autobiografski u četiri prolećna doba s tim da svako godišnje doba režira žena. U planu je bila Ana Maria Rosi, a ostale tri koje ona odabere, dok bi Gaga bio režiser samo glavnog lika gde je bio krajnje decidan da njegov lik glumi Viktor Savić, u periodu jeseni i zime. Dušan je krenuo u istraživanje slušajući priče od samog Gage, njegovih prijatelja i napravio je svoj koncept na osnovu postojećeg Gaginog i vrlo pametno je dao naziv knjige „Gaga – Sanjao sam“. Napravio je originalnu knjigu, sa „pozajmljenim“ naslovom, koja predstavlja jedno teško delo za čitanje zato što je tu dosta nepoznatih likova široj javnosti, a to su Gagini prijatelji iz detinjstva kojima je on bio veliki poklonik, rekao je Martinović, uputivši reči zahvalnosti prema Vrnjačkoj Banji koja je do sada jedina podigla spomenik ovom istaknutom glumcu.