U okviru 46. Festivala filmskog scenarija, četvrtog dana, u Narodnoj biblioteci „Dr Dušan Radić“ održano je književno veče Milana Nikodijevića, Vrnjčanina, redovnog profesora Akademije umetnosti u Novom Sadu. Promovisana su njegova dva dela i to: drugo izdanje knjige „Zabranjeni bez zabrane“ i monografija „Dinko“. Ono što je neobično za jedno ovakvo književno veče jeste to što se autor knjiga, kome je veče posvećeno našao i u ulozi moderatora.
Knjiga „Zabranjeni bez zabrane“, novo izdanje knjige u izdanju Filmskog centra Srbije prvo predstavlјanje imala je u Galeriji Artget Kulturnog centra Beograda. Nikodijević je najavio da će se o knjizi „Zabranjeni bez zabrane“ govoriti u prvom delu, jer je tematika poznata. U želјi da knjiga dobije novi grafički dizajn – posao je poverio dizajeneru Nebojši Čoviću.
O knjizi je govorio Dejan Dabić, urednik filmskog i video programa Niškog kulturnog centra i selektor Festivala glumačkih ostvarenja domaćeg filma (Filmskih susreta u Nišu). Govorio je o tome na koji način je vršena cenzura filmova odnosno kako se odlučivalo o tome da neki film bude zabranjen. Saznajemo da je jedino film „Grad“, jugoslovenski igrani omnibus film iz 1963. godine, autora Vojislova Rakonjca Kokana, Marka Babca i Živojina Pavlovića bio sudski zabranjen. Za ostale zabranjene filmove uglavnom je kao razlog navođeno da nema dovolјno posetilaca ili interesovanja za pojedina ostvarenja. Po Dabiću, knjiga „Zabranjeni bez zabrane“ osvetlјava jedno razdoblјe jugoslovenskog filma i u tom smislu je prilog istoriji i antologiji jugoslovenskog filma.
U okviru Festa promovisana je knjiga „Dinko“ prof. Milana Nikodijevića, posvećena reditelјu i svestranom filmskom posleniku Dinku Tucakoviću (1960-2013), objavlјena je u ediciji „Festovih 50“ povodom jubileja Festa, čiju je istoriju i Tucaković stvarao. Autor knjige prof. Milan Nikodijević izjavio je da nije imao pravo, a nije ni želeo ni da odbije Ivana Karla kada mu je ponudio da radi ovu knjigu.„Nekoliko značajnih decenija proveo sam družeći se i radeći sa Dinkom Tucakovićem“, rekao je Nikodijević, prisetivši se njihovih redovnih sastanaka u kafiću u Kosovskoj ulici, kod Muzeja Jugoslovenske kinoteke, čiji je Tucaković bio dugogodišnji upravnik, ali i uzbudlјivog rada na serijalu o crnom talasu „Zabranjeni bez zabrane“, koji su zajedno režirali.
„Naš odnos bio je intenzivan pre svega zahvalјujući njemu. Umeo je da zove svaki dan. I kad nemamo konkretan posao, on se javi“, rekao je Nikodijević, dodajući da mu je na emotivnom planu bilo vrlo teško da se suoči sa ovim zadatkom.
„Dinko se svestrano i sveobuhvatno bavio kinematografijom, pre svega iz velike lјubavi. Ovu knjigu vidim kao polazište za ozbilјnije istraživanje jednog ogromnog opusa, koji smo mi pomalo i zaboravili. Dinka pamtimo po nekim filmvima, a kada sam ušao u arhivsku građu i video šta je sve napisao i gde je objavio, to je jedno bezobalno more za koje traba još jedno pet ovakvih knjiga. Ovde je samo jedan izbor koji može da ilustruje njegov teorijski i kritičarski rad“, rekao je Nikodijević. U knjizi je i 19 tekstova lјudi koje je Nikodijević pozvao da progovore o Tucakoviću, a među njima su i Dejan Dabić, Saša Radojević, scenarista, reditelј, filmski kritičar i urednik u Redakciji dramskog i domaćeg serijskog programa RTS-a i Milutin Petrović, profesor, reditelј, scenarista i producent koji su evocirali svoje uspomene na prijatelјa i velikog filmskog znalca. Dinko Tucaković je bio dobri duh naše kulture i našeg filma. Svako od nas ima neku svoju priču vezanu za Dinka. Mnoge od tih priča su prisutne u ovoj knjizi, to je njena najveća draž.
