Otvaranje 46. Festivala

Savršen uvod u otvaranje 46. Festivala filmskog scenarija, 12. avgusta, bio je koncert Simfonijskog orkestra „Zamak umetničke muzike“ na Trgu kulture. Pod dirigentskom palicom Ivana Markovića orkestar je efektno izveo filmsku muziku, melodije koje su ovekovečene u našim i stranim filmovima, na zadovoljstvo brojne publike.

Usledio je svečani defile učesnika Festivala. Biljana Obradović i Vesna Đorđević poželele su dobrodošlicu studentima dramaturgije, budućim scenaristima, članovima žirija: Dejanu Zečeviću, Milanu V. Puziću i Milutinu Petroviću, ekipi filma „Ala je lep ovaj svet“, predstavnicima Filmskog Centra Srbije sa direktorom Gordanom Matićem i predstavnicima svih filmskih festivala Srbije i udruženja „AFIFS“, producentskom i organizacionom timu na čelu sa Markom Jovičićem, koji je ove godine organizovao Festival filmskog scenarija, pokroviteljima Festivala, predstavnicima  Filmskog Centra Srbije, Kulturnog centra Vrnjačke Banje , Opštine Vrnjačka Banja, Ministarstva kulture i informisanja republike Srbije, Turističke Organizacije Vrnjačka Banja.

Na sceni Amfiteatra publiku su pozdravili glumci Milan Prljeta i Mirka Vasiljević. U znak sećanja na Marka Živića, višegodišnjeg direktora Festivala filmskog scenarija „Gorki list“ ustanovio je od ove godine nagradu „Marko Živić“ za najboljeg mladog glumca ili glumicu.

Vrnjčanima i gostima obratio se Boban Đurović, predsednik Opštine Vrnjačka Banja. – Kao što znate, od prošle godine mi smo napravili jednu renesansu u održavanju Festivala. „Kanskim“ pristupom pokušali smo da podignemo naš Festival na viši nivo iako on ima tako dugu tradiciju. Uz jedan drugačiji pristup na Trgu kulture, na Letnjoj pozornici, uz Simfonijski orkestar, uz likovnu koloniju, uz promociju knjiga i svega onoga što oplemenjuje naš Festival, mi smo napravili jedan presedan sa željom da iz godine u godinu što više glumaca ugostimo, da što više scenarista učestvuje u takmičarskom delu i da, naravno, najbolji film, kao i svake godine pobedi.

Ponosan sam što je naš Festival privukao veliku pažnju. Veliku pažnju koja je imala i pozitivne i negativne komentare. Ali, ono što je zaključak, jeste da je ovo festival pravog takmičarskog duha gde pobeđuju oni koji su u tom trenutku najbolji. Ja sam veoma ponosan što je to tako, zato što je to prostor za sve one koji su stvaraoci u filmskim ostvarenjima, oni koji žele da prikažu ono što će biti najbolje u tom trenutku u Srbiji i nadam se, da dobiju nagradu kod nas u Vrnjačkoj Banji.

Želim uspešan rad tročlanom žiriju koji će imati i ove godine težak zadatak da odabere pobednike, ali sam siguran da će najbolji dobiti zasluženu nagradu. Zahvalio bih se svim sponzorima koji su učestvovali, a čuli smo da je veliki broj sponzora učestvovao na Festivalu, naravno, Kulturnom centru koji je nosilac ove manifestacije, Turističkoj organizaciji, Opštini Vrnjačka Banja i kreatorima koji su nama pomogli da festival preobrazimo u ovakvo stvaralaštvo i, nadam se, u narednim godinama još bolje i još bolje.

Želim svima vama koji ste, možda, prvi put u Vrnjačkoj Banji da uživate u našem mestu. Vrnjačka Banja je mesto koje, ne iz godine u godinu, već iz meseca u mesec priprema nove turističke atrakcije, nove hotele, nova šetališta, nove trgove za sve one koji su tradicionalni gosti Vrnjačke Banje, ali i za one koji su prvi put u našem mestu. Želim vam da prošetate vrnjačkim parkovima, da uživate u prirodnim lepotama, da uživate u našim velnes i spa centrima, da uživate u našim bazenima, da uživate u našem prelepom Goču i da uživate u svim filmskim projekcijama  koje će biti ovih dana u Vrnjačkoj Banji, uz veru da će biti lepo vreme i da ćemo moći da uživamo u ovom prelepom ambijentu Amfiteatra. Hvala vam još jednom što ste večeras podržali ovo otvaranje. Želim svim glumcima da češće dolaze u Vrnjačku Banju, a unapred čestitam onima koji će imati najbolje ostvarenje u domenu scenarija, rekao je Đurović.

Anđelki Prpić, nagradu „Zlatnik cara Konstantina“ – za najbolju glumicu, uručila je Nina Stamenić. Dejan Zečević uručio je Srđanu Koljeviću, scenaristi i reditelju ovogodišnju nagradu „Zlatno pero Gordana Mihića“.

– Ovogodišni dobitnik nagrade Zlatno pero Gordana Mihića je gradsko dete, raslo na sarajevskoj kaldrmi. Zato je, valjda, i bio šokiran kada je prvi put video živu kravu i shvatio da ona nije plave boje. Njegov otac, verovatno najveći šekspirolog u bivšoj Jugoslaviji, muke je imao da mu objasni da su krave na „Milka“ čokoladi nešto sasvim drugo. Možda je to bio trenutak kada je spoznao da stvari u životu nisu onakve kakvim se predstavljaju ili kako ih mi zamišljamo te da, ako hoćemo ozbiljno da promišljamo život, pa još da o njemu i pišemo, moramo stvari sagledavati iz raznih aspekata i počesto pogledati šta se krije „iza ćoška“.

Vivisekcirajući kao scenarista život, bilo onaj koji živimo ili onaj koji je neumitno za nama, njegovu pažnju uvek je plenio čovek sa svim svojim vrlinama i manama, strahovima i radostima, poštenjem i podlošću, posvećenošću i površnošću. Njegove persone dramatis u dvadsetak scenarija koje je napisao, nisu bile konstrukcije i neki domaštani likovi već živi i opiljivi ljudi koji možda baš ovog trenutka sede tu, pored nas, u mraku bioskopske dvorane.

Zato je on jedan od najaktivnijih i najnagrađivanijih scenarista u regionu, dobitnik svih nacionalnih priznanja za stvaralaštvo u oblasti filmskog scenarija, pa i ove koja će mu, za nekoliko trenutaka, biti uručena i koja nosi ime njegovog profesora i kolege, Gordana Mihića. Da potkrepimo brojkama – samo za jedan film dobio je 11 međunarodnih nagrada na 40 festivala i 13 na domaćim.

Okušao se i kao reditelj vozeći nas sivim kamionom, u predvečerje rata i raspada SFRJ, zajedno sa svojim nesrećnim junacima koji naivno veruju da putuju u svetlost, ka crvenoj boji koja je, kako ubogi narod veruje, „na radost“, ne znajući da počinje najcrnji mrak, koji se evo ni do dana današnjeg nije potpuno povukao. Znaće to i žena sa slomljenim nosem i taksista izbeglica, koji takođe tumaraju njime samo nekoliko godina kasnije sa istom nadom da će doći do imaginarne Banja di Luke, baš kao što je, pre više od sto godina, i advokat koji je branio Mladu Bosnu znao da ulazi u unapred izgubljenu bitku.

Nikada nije upao u klopku da ga ponesu taština i gordost te na nama ostaje da ovom prilikom pomenemo da je bio koscenarista prvog srpskog filma koji je ušao u uži izbor za nagradu Oskar i čiji je scenario otkupljen sa pravima na rimejk u Holivudu.

Na ovu pozornicu peo se poprilično puta kao dobitnik najviših nagrada a godinama je vodio i Letnju školu filmske dramaturgije „Slobodan Stojanović“. Hoće se reći prijatelj je i dugogodišnjki saradnik Festivala filmskog scenarija.

Profesor je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Hvali se da zna da svira bendžo, u šta ne treba bezrezervno verovati. Sigurno je da nosi šešir.

Dame i gospodo, ovogodišnji dobitnik nagrade Zlatno pero Gordana Mihića, je scenarista i reditelj Srđan Koljević, rekao je Zečevič obrazlažući nagradu.

– Srećan sam zato što nagrada nosi ime mog profesora Gordana Mihića, sinonima za filmski scenario kada sam ja počinjao da se bavim ovim poslom, pre 29 godina. Profesor Mihić je bio sinonim za profesionalnog filmskog scenaristu. Onda smo došli mi mlađi, a zato želim da posvetim ovu nagradu svojim studentima koji debituju na ovom Festivalu ove godine, koji su debitovali pre dve-tri godine. Ovde je Maja Todorović dobila prvu nagradu, prošle godine Strahinja Lazarević je dobio drugu nagradu, ove godine debituje Ljubica Luković, debituje David Jakovljević, debituje Boris Grgurović… Plejada mladih dolazi i oni će nastaviti ovo čime se mi bavimo, rekao je Koljević i otvorio 46. Festival filmskog scenarija.

Projekciju filma „Ala je lep ovaj svet“ pratila je povremeno kiša, ali ljubitelje filma nije sprečila da odgledaju film do kraja.