Tokom i posle Prvog svetskog rata, dva mladića i dve devojke iz Leskovca: Cone i Dine, i Zorka i Ružica imali su različite sudbine. Dineta su saveznici odveli do Pariza, gde je naučio sve o lepotama života i svetlima metropole. Cone je, posle ranjavanja i amnezije, završio u Mančesteru, tadašnjoj prestonici industrijskog razvoja, gde je načio kako se samo kroz crni fabrički dim i težak rad stiže do uspeha. Opijeni pobedom u ratu i nepovratno inficirani „duhom slobode i napretka” koji su osetili u „velikom svetu”, dva mladića vraćaju se u svoj oronuli Leskovac. Dine u svoj mali, sada već nepostojeći bioskop, a Cone svojoj verenici Zorki, koja posle pet godina čekanja, nevoljno daje pristanak da je otac uda za ratnog liferanta. Cone će pokušati svoju staru ljubav da vrati, a Dine da svoju novu ljubav pronađe.

I tako počinje borba „starog” i „novog”, u svakom smislu. Za velika dela potrebno je sasvim malo prave ljubavi.