Festival filmskog scenarija je festival koji je posvećen isključivo filmskom scenariju

Održava se svake godine sredinom ili krajem avgusta u Vrnjačkoj Banji

Jedan od najznačajnijih segmenata Vrnjačkih kulturnih svečanosti je Festival filmskog scenarija, koji je za 42 godinu postojanja, ostajući dosledan svojoj prvobitnoj ideji, bio dostojan dijagnostičar vrlina i mana i nezaobilazni hroničar na širokom prostoru scenaristike. U tom kontekstu, a u prilog raspravi imamo li mnogo filmskih festivala, treba dodati i ovo: Bilo ih mnogo ili ne, oni su svaki na svoj način doprineli afirmaciji jugoslovenske kinematografije, dali podršku njenom razvoju, učinili da ona, takva kakva jeste, zaboravi na mnoge probleme koji je prate. U korpusu takvih manifestacija treba sagledati i Festival filmskog scenarija.

Sve je počelo 1974.godine posle polemike u filmskoj javnosti koja je obelodanila činjenicu da je scenaristika najslabija tačka domaćeg filma i da scenariju nije dato dostojno mesto. Nekako u to vreme u Banji je postojala smotra “Jugoslovenski igrani film u akciji”, koja je imala i svoju stručnu tribinu na kojoj su učesvovali autori i protagonisti. Bio je to, na neki način, prapočetak Festivala. Te dve činjenice-kriza scenarija u jugoslovenskom filmu i postojanje filmske smotre u Vrnjačkoj Banji – bile su presudne za stvaranje pravog festivala, jasno esnafski profilisanog, jedinstvenog u svetu Festivala filmskog scenarija.

Tako je u avgustu 1977.godine smotra “Jugoslovenski igrani film u akciji” (Prvi Festival je i nosio takvo ime) prerasla u festivalsku manifestaciju, tribina u simpozijum, uvedene su nagrade, formirani organi i Festival je rodjen. Inicijatori pokretanja Festivala bili su Kulturni centar Vrnjačke Banje, Udruženje filmskih autora i Udruženje filmskih glumaca. Neposredni inicijatori su bili Boško Rudjinčanin, Miomir Stamenković, Velimir-Bata Živojinović, Vasiljka Bogićević i Dušan Perković.

Prvi festival održan je od 15. do 21.avgusta 1977.godine i taj termin (sredina ili početak druge polovine avgusta) osta je tradicionalan, osim 1989.godine kada je zbog pomeranja termina Festivala u Puli, Vrnjački Festival bio “premijerni” i održan na kraju jula meseca. Projekcije su održavane na Letnjoj pozornici (stari objekat) da bi od 1988.godine bile premeštene na novi Amfiteatar sagradjen na Crkvenom (Čajkinom) brdu. Specifično zamišljen i specifično ustrojen Festival filmskog scenarija nije bio nikome konkurencija i nije želeo da ispravlja ničije “nepravde” i “greške”, naprotiv s jasnom koncepcijom i namerom odgovorno i sigurno išao je svojim putem, tretirajući scenario kao osnovu i bitni ključ filmskog stvaralaštva, vraćajući mu dostojanstvo koje je zaslužio. Time je izborio svoje značajno mesto u istoriji jugoslovenske kinematografije. Nije preterano reći da se od formiranja ovog Festivala o scenariju govori s većim poštovanjem i uvažavanjem nego do tada, a scenaristi dobijaju status ravnopravnih autora filma.

Rezultati Festivala nisu ni mali ni skromni. Za 42 godine u takmičarskoj konkurenciji prikazano je 426 filmova, uz veliki broj kratkih, dokumentarnih, animiranih i video filmova u pratećem programu. Održano je 42 simpozijuma pretežno posvećenih scenarističkim problemima koji imaju dalekosežan značaj ne samo za smotru u Vrnjačkoj Banji već i za celokupnu domaću kinematografiju. Broj učesnika simpozijuma premašuje cifru od 1000, a u arhivi Festivala ostalo je preko 4000 stranica stenograma njihovih izlaganja, od kojih je, formirajući svoju izdavačku delatnost, Festival u poslednjih nekoliko godina izdao par zanimljivih i korisnih knjiga (“Film kao ishodište”, “Izazov ratnog filma”, Izbor radova sa dosadašnjih simpozijuma). Na Festivalu su uvek dodeljivane četiri nagrade (prva, druga, treća i specijalna) a u vremenima kada je produkcija pa i konkurencija bila veća postojale su i nagrade za adaptaciju književnog dela, i najbolji dijalog. Grad domaćin je, takodje tradicionalno, dodeljivao i dodeljuje zlatnike za doprinos Festivalu, a od 1996.godine i Jugoslovenska sekcija medjunarodnog udruženja filmskih kritičara (FIPRESCI) formira žiri kritike i dodeljuje jednu nagradu.

Prateći program

Pored zvaničnog takmičarskog programa, Festival filmskog scenarija uvek je imao i poneki značajan prateći program, novu “injekciju” koja ga je i u teškim trenucima, izazvanim opštom krizom u kinomatografiji i u društvu, vraćala u “igru” i činila specifičnom:

  • Simpozijum (održava se od početka festivala)
  • Letnja škola filmske dramaturgije (održava se od 1996. do danas)
  • Letnja škola filmske kritike (održava se od 2012. – do danas)
  • Konkurs za originalni scenario (od 1984. – 1988.)
  • Zabranjeni bez zabrane – filmovi iz bunkera (1987. – 1990.)
  • Uvodjenje TV filmova u konkurenciju (1993.-1996.)

preko 40 godina postojanja